Ekonomija u školama: Ključ za više poduzetništva!

Ekonomija u školama: Ključ za više poduzetništva!

Aktualna studija instituta ifo i Sveučilišta Johannes Gutenberg Mainz (JGU) pokazuje da uvođenje ekonomije kao školskog predmeta značajno doprinosi promicanju poduzetništva u kasnijem profesionalnom životu. Prema studiji, vjerojatnost poduzetničke aktivnosti povećava se za četiri postotna boda kada se ekonomija predaje kao obvezni predmet. Ovi se nalazi temelje na analizi koja promatra ljude koji su krenuli u deveti razred između 1952. i 2007., godina kada je ekonomija postala obavezna u nastavnom planu i programu. Rezultati pokazuju da dobro ekonomsko obrazovanje posebno potiče samostalnost učenika, bez obzira na njihovo obiteljsko porijeklo ili poduzetničku aktivnost njihovih roditelja. uni-mainz.de također izvještava da je dizajn lekcija ključan za dugoročni uspjeh.

Studija sveobuhvatno analizira podatke pojedinačnih anketa iz Socio-ekonomskog panela (SOEP) i podatke o reformama na razini savezne države. Ovdje vrijedi pravilo da se izravno pogođenima reformom smatraju učenici koji su upisali 9. razred u godini u kojoj je uveden obvezni predmet ekonomija. Zanimljivo je i da unatoč porastu poduzetničke aktivnosti, vjerojatnost zapošljavanja u javnom sektoru ostaje nepromijenjena. To sugerira da poslovno obrazovanje može aktivirati poduzetnički potencijal bez diskriminacije u odnosu na druga stručna područja.

Uloga ekonomskog obrazovanja

Studija jasno pokazuje da je nastavni sadržaj ključan za učinkovito pripremanje učenika za izazove profesionalnog života. Profesor Karl-Heinz Paqué poziva na veću integraciju ekonomskih tema u kurikulum, budući da se na ekonomiju u mnogim njemačkim školama često gleda skeptično. Kritičari poput Thomasa Hoppea kritiziraju jednostranu i ideološku prezentaciju ekonomskih pojmova u školskim udžbenicima, što onemogućuje pristup tržišnim rješenjima.

Potreba za proširenjem ekonomskog obrazovanja dodatno je naglašena trenutnom gospodarskom situacijom u Njemačkoj. Zabrinjava podatak da je Njemačka nakon zlatnog desetljeća u napetijoj gospodarskoj situaciji. Razlozi za to su različiti čimbenici, uključujući birokratske prepreke, jednostrane ovisnosti u opskrbi energijom i neadekvatne reformske politike u mirovinskom sustavu. Ovi izazovi čine poduzetnički duh i inovativne ideje ključnima.

Teze o ekonomskom obrazovanju

S obzirom na navedene izazove, Zaklada Friedrich Naumann u suradnji s Mladim poduzetnicima formulira sedam teza o ekonomskom obrazovanju. To uključuje, između ostalog:

• Ökonomische Bildung muss verstärkt werden, um Schüler auf das Leben in einer demokratisch-marktwirtschaftlichen Ordnung vorzubereiten.
• Fehlerfreie Vermittlung ökonomischer Bildung ist notwendig; Schulbücher müssen korrekt und pluralistisch sein.
• Ökonomische Bildung sollte von Fachleuten unterrichtet werden.
• Ökonomische Bildung muss in der Aus- und Fortbildung von Lehrkräften verankert werden.
• Ökonomische Bildung muss ideologiefrei erfolgen.
• Inhalte müssen an der Lebensrealität von Kindern und Jugendlichen orientiert sein.
• Ein eigenständiges Fach Wirtschaft/ökonomische Bildung sollte in allen Bundesländern eingeführt werden.

Ove teze ilustriraju hitnost poboljšanja ekonomskog obrazovanja u školama i reforme nastavnih planova i programa. Na ovaj način studenti se žele bolje pripremiti za realnost tržišta rada i steći potrebne vještine za buduće poduzetničke aktivnosti, što je neophodno za svladavanje njemačkih gospodarskih izazova. insidebw.de i sloboda.org naglasiti važnost integrativnog pristupa ekonomskom obrazovanju.